Koronavirus je promijenio život u Crnoj Gori, uticao je i na sport. Takmičenja su prekinuta, a sada i treninzi. Sve ekipe su na prinudnom odmoru, kao i Rukometni klub Lovćen. U trenutku kada je Prva liga prekinuta, rukometaši sa Cetinja bili su lideri sa 10 pobjeda i dva poraza.
Povodom sveukupne situacije danas smo razgovarali sa trenerom Lovćena Duškom Milićem.
- Nema mrdanja iz kuće. Biće vremena za igru. Svijet je u uzbuni, panici i problemima, koji će se, vjerujem, brzo riješiti. Pa kad se riješe onda ćemo o sportu - poručio je Milić.
Rukometaši sa Cetinja na nedjeljnom nivo, od kondicionog trenera Miloša Jabučanina, dobijaju plan i program rada.
- Plan je prilagođen radu kod kuće, a to je jedini način da se nešto može uraditi. Dvorane su zatvorene, nemoguće je organizovati trening, a treba poštovati odluke. U situaciji smo kada moramo da poštujemo riječi zdravstvenih radnika. Da skratim priču, nema okupljanja, nema treninga, ostanite kod kuće.
Jasno je da situacija promijenila sve, a Milić smatra da je izuzetno teško održati pravu kondiciju za ono što slijedi.
- Teško je odraditi pravu vrstu treninga kući. Da je tako lako i jednostavno, tokom sezone bi kod kuće trenirali i na društvenim mrežama se dopisivali. Ali, naravno, treba sebi pomoći. Toliko možemo, ne samo zbog rukometa, već i zbog zdravlja. Treba se aktivirati, a najvažnije je mozak zaposliti. Ne smeta nikome da se kod kuće relaksira. Sportisti su, istina, navikli na jak rad, a aktivnosti u kućnom ambijentu mogu da pomognu za duhovno stanje. Ali, ponavljam, situacija je teška i u ovom trenutku ne razmišljam o sportu. Rukomet svima nama nedostaje, a bila nam to najveća muka.
Biće potrebno vrijeme da se ekipe spreme za naredne obaveze. Pauza je duga...
- Ovakva pauza se daje kada je kraj sezone. A ova pauza je ogromna da bi se već sjutra moglo nešto nastaviti, osim novog početka, u smislu priprema i rada.
Borba protiv koronavirusa traje. Milić vidi oružje u kontroli, disciplini i poštovanju mjera.
- Za to sam da svako radi svoj posao, isto kao što volim na treningu da se radi kako ja hoću, tako sam spreman da slušam savjete nadležnih. Znači, ljudi od struke. Naše je da slušamo i poslušamo ljude koji nam pomažu. Ako svako radi svoj posao, onda možemo da očekujemo bolje dane i da navijamo da što manje ljudi ima problema.
Trener Lovćena je kod kuće u Podgorici.
- Navika sam i ja od 14 godine samo na akciju kroz treninge, utakmice, putovanja... Ali, ova situacija je sve promijenila. Iz stana izađem samo do prodavnice. Na sreću, sad mogu da kažem prvi put, a nisam bio veliki pristalica, društvene mreže nam pomažu. Svako na svoj način, pa tako i ja, osmišljavam dan. Snalazim se.
Struku da slušamo
- U ovim vremenima moramo struku da slušamo. Ništa drugo. Struka je ono što nas čuva i pomaže, a mi njima da pomognemo ponašanjem.
