Za Tatjanu Brnović predah od obaveza i od onoga što najviše voli da radi je kazna, kao i za sve, između ostalog, sportiste. Ali, svjesna je da vodeći računa o sebi i pridržavajući se pravila, čuva(mo) i sebe i druge.
Rukometašica Budućnosti je kod kuće.
- Molila bih da se umorim od obaveza. Ali, moramo da se čuvamo i pridržavamo mjera. Ništa specijalno ni mi sportisti kod kuće ne radimo. Ja gledam filmove, čitam, radim sve ono za što nisam ranije imala vremena. Nisam ni znala da mogu ovoliko vremena za sebe da potrošim. Što se tiče održavanja kondicije i za to imam dovljno vremena. Dok se moglo trčala sam, a sad vježbicama održavam snagu što nije ni blizu inteziteta i jačine pravog treninga sa klubom - ispričala je Brnović.
Tanja se ne plaši, ali brine zbog drugih.
- Svi smo kod kuće, poštujemo sve. Najgore je što niko ne može da kaže do kad će sve ovo da traje. Čekanje smeta najviše od svega. Ali, moramo, zaista, o svemu da vodimo računa. O roditeljima najviše. Zbog toga sam, kao i svi, dodatno obazrivija.
Rukomet je stao, Tanja jedva čeka da se vrati obavezama. Svi su željni lopte, terena... Jedva čeka kvalifikacioni turnir za Tokio.
- Sjećam se da smo u šoku dočekali vijest da će se turnir u Podgorici igrati bez prisustva gledalaca. A onda je stigla informacija da se do daljenjeg odlaže.
Tanja apeluje na ljude u Crnoj Gori da ostanu doma.
- Razum je najvažniji, a život je dragocjen.
