Barbara Lazović i Sanja Vujović su ostale u Podgorici, Matea Pletikosić je u Hrvatskoj, mlada Jovana Ilić u BiH, a kući je i peta internacionalka iz Budućnosti, Emili Sando.
Iskusna golmanka je otišla u Norvešku da se priključi reprezentaciji, nadala se da će se brzo vratiti u Podgoricu na kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre, ali je pandemija koronavirusa promijenila sve.
- Prve dvije sedmice u Norveškoj sam provela u kućnom karantinu, kao i svi koji su bili u inostranstvu. Na početku sam uživala što sam kući, osjećala sam se kao da sam na odmoru. Treniram svakog dana vježbe snage, a trčim u šumi. I ovdje su, kao u Crnoj Gori, teretane zatvorene. Srećom, imam malu kućnu teretanu kod majke. Imam sve što mi je potrebno, pa mogu da održim normalan tempo treninga snage - rekla je Sando za MNE rukomet.
Osim treninga, ima vremena za još neke stvari.
- Pričam sa mentalnim trenerom preko telefona, spremam se da budem jača i bolja nego ranije. Ostatak dana provodim sa majkom ili sestrom i sestrićem u igri ili šetnji u prirodi.
Sezona je prekinuta, veliko je pitanje i da li će biti nastavljena.
- Kada razmišljam o ostatku sezone, postanem malo tužna, jer je ovih nekoliko mjesece trebalo da budu specijalni za mene i moju karijeru. Trebalo je da branim u olimpijskim kvalifikacijma za Norvešku protiv mojih saigračica iz Budućnosti na našem terenu u “Morači”. Nakon toga sam se nadala da ću se pripremati za četvrtfinale Lige šampiona za mojim bivšim timom, Esbjergom, a onda možda i za Olimpijske igre.
Ako se sezona nastavi, četvrtfinale bi se igralo u junu, a fajnl-for tek 5. i 6. septembra, kada će Emili biti članica Bitighajma. Kalendar EHF-a je izazvao mnogo polemika, kritična je i 31-godišnjakinja iz Tensberga.
- Nadam se da ćemo igrati četvrtfinale sa Esbjergom. Baš mi nedostaje rukomet, ali mi se ne sviđa način na koji EHF planira fajnl-for. Mnogo igrača je naporno radilo da bi stiglo dotle, a sada ili neće nastupiti ili će igrati sa drugim timom, jer mijenja klub na ljeto. To jednostavno nije ispravno.
I pored toga što jedva čeka da se vrati na teren, poručuje da je život bitniji.
- Naravno da rukomet nije važan sada kada je pandemija koronavirusa napala naše živote. Zdravlje ljudi je najvažnije. Svako mora da se stara o drugima, da poštujemo pravila, kako bismo se uskoro vratili normalnim životima.
Nadam se da ću se brzo vidjeti sa Brajanom
Zajedno sa Emili Sando, u Crnu Goru je stigao i njen momak, Brajan Ankersen.
Iskusni srednji bek je ove sezone igrao za Lovćen, ali se vratio kući kada su Cetinjani prestali da treniraju. Sada su on i djevojka razdvojeni.
- Brajan je sa porodicom u Danskoj, naporno trenira, čita i opušta se. Teško mi je što sam bez njega, ali se nadamo da ćemo se brzo vidjeti. Važno je da smo oboje zdravi i da se staramo o svojim porodicama.
