Podgorica je bila domaćin brojnim velikim rukometnim utakmicama, koje su igrali ŽRK Budućnost i obje reprezentacije, ali u muškoj konkurenciji nikada nije dočekala veliki klub kao onaj koji će se večeras (20.45) naći u „Bemax areni” - Lovćen će u 2. kolu EHF Evropske lige dočekati bivšeg šampiona Evrope, trostrukog prvaka Njemačke i najvećeg favorita za osvajanje pehara u drugom po rangu kontinentalnom takmičenju, Flenzburg.
O snazi tima sa sjevera Njemačke najbolje govori činjenica da u timu ima dvostrukog MVP-a šampionata Evrope, Šveđanina Džima Gotfridsona i najboljeg lijevog beka posljednjeg Svjetskog prvenstva, Danca Simona Pitlika.
Tu su i sjajni golmani Benjamin Burić i Kevin Meler, fenomenalno krilo Emil Jakobsen, možda i najbolji desni bek planete Kaj Smits, kapiten Njemačke Johanes Gola, slovenački div Blaž Blagotinšek... Sasvim je jasno - Cetinjane čeka pakao protiv tima koji je, nakon slabijeg starta sezone, uhvatio pravi ritam.
„Dolazi nam nekadašnji prvak Njemačke i Evrope, koji je ove sezone napravio ekipu za narednih nekoliko godina. Na svakom mjestu ima po dva-tri vrhunska igrača, mijenjaju se na 15 minuta i ne opada im nivo igre. Nemamo dovoljno vremena koliko bi se moglo pričati o njima. Ali, to ne znači da nećemo probati da se nadigravamo, daćemo sve od sebe, radili smo naporno. Potrebne su nam ovakve utakmice da bi iskusniji igrači vidjeli gdje su, a mlađi da napreduju”, poručio je Pero Milošević na pres konferenciji.
Lovćen je na startu Evropske lige poražen na gostovanju Elverumu 37:25, iako je u 1. poluvremenu odigrao veoma dobro. U nastavku se, međutim, vidjelo da je klupa „kratka”, a sada su novi problemi zadesili „crvene”.
„Ne možemo da računamo na Vuka Lakićevića i Slavena Lekića, kojeg smo pripremali da odmijeni Vuka Borozana u odbrani 6-0 i 5-1. U ovakvom ritmu teško je izdržati s jednom postavom 60 minuta”.
Milošević se nada da njegov tim neće praviti greške u napadu kao na startu takmičenja.
„Prvo poluvrijeme protiv Elveruma smo odigrali izuzetno kvalitetno, snimak nam je potvrdio da je naš napad izgledao brže nego njihov. Ali, napravili smo pet-šest tehničkih grešaka, davali im loptu u ruke, a oni nas kažnjavali. Nije dovoljno jedno poluvrijeme, mora da se igra 60 minuta, a za to je potrebno mnogo više svega. Flenzburg je bez nekoliko igrača vodio na poluvremenu 14 razlike protiv Kadetena, a za mene je švajcarska ekipa bolja od Elveruma”, naglasio je iskusni trener.
Jasno je da Lovćen ne može da traži senzaciju večeras, već će šansu za bodove pokušati da iskoristi protiv Kadetena i Elveruma. Predaje, ipak, nema.
„Flenzburg igra atomski rukomet i moramo da se priviknemo na to. Najveći dobitak je to što će većina naših igrača imati priliku da prvi put igra protiv takvog protivnika pred domaćom publikom. Daćemo sve od sebe, pa ćemo vidjeti rezultat”, istakao je Milošević, a onda poručio šta očekuje od učešća u Evropskoj ligi.
„Zadovoljan bih bio da momci daju sve od sebe i ako možemo da ostvarimo makar pobjedu ove sezone. Moramo da rastemo ponovo kao klub, da napredujemo kroz SEHA ligu ako je bude, a onda da sljedeće sezone nastupimo u EHF Evropskom kupu, što je takmičenje po našoj mjeri, bez ekipa iz četiri-pet najjačih liga na kontinentu. Bolje bi bilo da smo išli stepenicu po stepenicu i pitanje je da li smo spremni za ovo, ali tako je ispalo i moramo da budemo spremni”.
Milošević je vodio Lovćen u zlatno doba, kada su na Cetinju padali velikani Portland San Antonio i Kil, kada je ekipa dogurala do četvrtfinala Lige šampiona. Sada je mnogo daleko od tog nivoa...
„Teško je porediti, druga su vremena. Kil je u to vrijeme bio prvak Evrope, Portland San Antonio to postao u sezoni kad je igrao s nama. Trebalo je da idemo na Bragu u četvrtfinalu, a bili smo bolji od nje i pitanje je dokle bismo dogurali. Ali, Kil je odmarao sedam igrača protiv Brage u grupi i došao nam za protivnika. I tada su Kil i Portland bili čudovišta, ali u današnjem rukometu igra se toliko brzo i snažno da ne znam dokle će to ići. U to vrijeme imali smo jaku domaću ligu, po kvalitetu među pet u Evropi. Svaki meč je bio težak, protiv Partizana, Sintelona, Jugovića u Kaću, Železničara u Nišu. Bilo je gotovo nemoguće pobijediti na strani”, zaključio je Milošević.
