Od tri Crnogorca koja igraju u Francuskoj, samo se kapiten „lavova” Vasko Ševaljević „spasao” i stigao kući prije zatvaranja granica.
U najvećoj državi Evropske unije ostali su „zarobljeni” bivši reprezentativac Fahrudin Melić i povremeni član našeg najboljeg tima, Admir Pelidija.
Dvadesetpetogodišnji Pljevljak je vijest o prekidu rukometne sezone u Francuskoj dočekao u Bijeru, gradu udaljenom 90 kilometara od granice sa Španijom, u kojem je igrao ove godine.
Bivši pivot Rudara, Mornara 7, Goražda, turskog Azizijea i španskog Alkobendasa za MNE rukomet priča o stanju u Francuskoj, u kojoj su granice zatvorene bar do 11. maja.
- Već mjesec ne treniramo, ali imam pravo da trčim sat vremena u blizini kuće. Na papiru moram da napišem gdje živim, kada sam izašao iz kuće, kako bih imao opravdanje ako me policija zaustavi. Mogu da odem i do prodavnice, pekare i apoteke, ali ne izlazim prečesto - kaže Pelidija.
Stanje u Bijeru, koji je tik uz Po (ljubitelji košarke znaju za taj grad), nije alarmantno kao u ostatku Francuske, u kojoj je samo u aprilu preminulo preko 12.000 ljudi.
- Sitacija je stabilna, čak i neke slučajeve iz Bordoa dovode ovdje, jer su tamo pretrpane bolnice. Iz kluba smo dobili mjere, rečeno nam je samo da nismo blizu starih, jer neki preleže virus a da ne znaju i da su zaraženi, pa mogu da šire. Takođe, rečeno nam je da za nas ne bi bilo strašno ni da dobijemo virus, ali da je problem ako ga raširimo.
Pelidija je na 18 utakmica u Proligi, uz njemačku Cvajtu najjače drugoligaško takmičenje u Evropi (jače od mnogih prvoligaških), dao devet golova. Nažalost, imao je i probleme na koje nije mogao da utiče, ali je srećan što su prevaziđeni.
- Imao sam problema u startu da se adaptiram zbog jezika i nove sredine. Taman kada sam počeo dobro da igram, u decembru mi je došla majka i doživjela moždani udar. Bila je mjesec i po u bolnici, sreća u nesreći je da je bila ovdje, jer ne znam kako bi se oporavila da se to desilo u Crnoj Gori. Bilo je jako stresno, ali mi je klub u tome mnogo pomogao, pogotovo trener iz Srbije Dragan Mihajlović. On mi je pomogao sa francuskim riječima, jer neke termine nisam znao. Kada sam vratio majku u Crnu Goru, odigrao sam nekoliko utakmica odlično, ali je onda uslijedila pauza zbog koronavirusa.
Iako je zadovoljan životom u departmanu Atlantski Pirineji, moraće da traži novi klub.
- Ne ostajem u Bijeru, jer će klub imati 40 odsto manji budžet. Najava je da neće biti ni ispadanja ni promocije u viši rang, već da će klubovi dobiti godinu da se konsoliduju. Zbog toga su u Bijeru odlučili da u timu imaju samo Francuze, tako da svi mi stranci idemo. U potrazi sam za novom sredinom, najradije bih ostao u Francuskoj ili se vratio u Španiju. Neki klubovi su zainteresovani, ali jako je teško pričati o uslovima kad je situacija ovakva.
Stameni Pljevljak (195 centimetara, 105 kilograma) nema dilemu na pitanje gdje mu je bilo najljepše.
- U Španiji, sigurno. Ko tamo ode i osjeti život, pogotovo u rukometu, jer su Španci poznati stručnjaci, može da uživa. U Alkobendasu sam se baš afirmisao, bio sam prezadovoljan, ali smo imali veoma mladu ekipu i nismo mogli do kraja da izdržimo trku za opstanak. Ispali smo iz Asobal lige, a drugi rang takmičenja u Španiji nije nešto što bi me zadovoljilo, zato sam i došao u Bijer. Ako bi se otvorila šansa, najradije bio ostao u Francuskoj ili se vratio u Asobal ligu. Pitanje je, međutim, kakva će biti situacija u Francuskoj, jer je Savez smanjio minimalni budžet, dozvolio da se registuje samo osam, umjesto dosadašnjih 11 profesionalaca. Ko ostane, moraće da pristane na manje ugovore, a u Španiji su taman počeli malo da se oporavljaju i desilo se ovo.
U reprezentaciju kad zaslužim
Admir Pelidija je nekoliko puta bio u reprezentaciji, posljednji put u oktobru 2018, kada je dao po gol u duelima sa Farskim Ostrvima (24:24) i Ukrajinom (24:29).
U Sumiju je čak bio jedini pivot, jer na spisku nije bilo Nemanje Grbovića i Branka Kankaraša, a Nebojša Simović se povrijedio protiv Farana.
- Bio sam na prvom spisku Zorana Roganovića, ali nisam od tada. Znam da poziv zavisi od igara u klubu, a ja nisam do kraja bio zadovoljan onim što sam pružao. Nadam se da ću naći dobar klub, odigrati cijelu sezonu dobro, a onda ne sumnjam da ću se vratiti u reprezentaciju.
Nisam mogao ranije da se vratim, sad je pitanje da li je moguće
U Francuskoj već mjesec traje vanredno stanje, ali 25-godišnji pivot nije mogao da ode. Tek u utorak, kada je objavljeno da su lige prekinute, dobio je dozvolu kluba da se vrati kući, ali su granice zatvorene.
U kontaktu je sa Ambasadom Crne Gore u Parizu i nada se da bi mogao da se vrati kući.
- Pričamo mjesec već o tome. Bio je onaj jedan let iz Pariza, ali tada nisam imao dozvolu kluba. Nije se znalo šta će biti sa ligom, rečeno mi je da će se raskinuti ugovor ako treninzi počnu, a ja se na vratim. Uzgred, majka mi je tek bila završila oporavak, nisam htio da rizikujem da joj prenesem virus, zato sam odlučio da čekam. Vidjeću da li će biti letova iz Francuske. U svakodnevnom sam kontaktu sa Ambasadom, nadam se da će se nešto otvoriti.
